norden balkan culture switch

LAPONAC JE LAPONAC ČAK I BEZ IRVASA

Retko se danas mogu sresti ljudi koji osluškuju prirodno okruženje, takoreći organski, a, istovremeno, koriste savremena tehnička dostignuća. Ja sam upravo takve ljude sreo na severu Evrope. Pre toga susreta prijatelji, Finci, upozorili su me - ukoliko se sa njima budem nešto dogovarao da pazim na vremenske termine. Nisam to baš najbolje tada razumeo. Tek kasnije, obilazeći izvanredan Muzej laponske kulture u gradu Inariju na severu Finske, shvatio sam. Oni imaju drugačiji doživljaj vremena. Zadržavajući hiljadugodišnje iskustvo života u prirodi i od prirode oni prate i usklađuju svoje vreme prema prirodnim menama i svojim potrebama, a ne prema časovniku. Uostalom, šta znači – danas, kada dan traje 24 časa, ili noćas kada je noć 18 ćasova prema “srednjoevropskom vremenu”, a temperatura je minus 35 i duvaju severni vetrovi ili vrebaju komarci “veliki kao rode” ili morate da obeležite krdo irvasa...?  Dalje

ZEMLJA PONOĆNOG SUNCA I POLARNE SVETLOSTI

 Laponija predstavlja najseverniji deo Finske. Površina Laponije skoro je ista kao i površina Srbije i Crne Gore, ali ima samo 200 000 stanovnika. Najveći deo Laponije smešten je iznad Arktičkog kruga. To znači da leti nema noći, ali su zato one u toku zimskog perioda veoma mračne, posebno od novembra do januara. Sneg počinje da pada u oktobru, a prestaje u aprilu ili maju. Poslednje takmičenje u skijanju održava se na severu Laponije, sredinom leta!

 Položaj između Švedske, Norveške i Rusije čini Laponiju međunarodnom raskrsnicom. Interakcija i međusobna saradnja sa susedima tradicionalno je aktivna, tako da ljudi lako prelaze granice, kada je reč o poslu  ili kulturnim pitanjima.

 Različite službe, industrija, uzgajanje irvasa, trgovina i turizam predstavljaju glavne privredne grane, a ističu se i visokim nivoom obrazovanja; najseverniji univerzitet u Evropskoj zajednici nalazi se u Rovaniemiju, administrativnom centru Laponije. Može se reći da tradicionalni način života i visoka tehnologija ovde idu ruku pod ruku. Razdaljine su ogromne, ali, i u manjim selima, ljudi mogu da pretražuju po Internetu.

 Turizam je privredna grana u usponu, posebno zimi. U vreme Božića, 2004. godine, oko 600 čarter letova iz celog sveta došlo je u Laponiju. Posetioci su hteli da vide Deda Mraza (koji živi u Rovaniemiju), želeli su da osete laponsku prirodu, da jašu irvase, posmatraju polarnu svetlost i osete mir i tišinu. Danas sve više turista dolazi u Laponiju tokom leta, kako bi se bavili drugačijim aktivnostima u prirodi i divili se suncu koje sija dvadeset četiri časa dnevno.

 Najzanimljivija u Laponiji jeste laponska kultura. Sami-narod, ili Lapi, smatraju se jedinim starosedelačkim stanovništvom u Evropskoj zajednici. Oni žive kao nacionalna manjina u Švedskoj, Norveškoj, Finskoj i Rusiji. Laponska kultura zadržala je obeležja tradicionalne kulture, a nove generacije ih prenose dalje.

 Umetnost i kultura u Laponiji su žive. Nekoliko umetnika održava aktivne međunarodne kontakte i oni predstavljaju svoja dela u Evropi, ali i van nje. U proteklih dvadeset godina, proces međunarodne saradnje predstavljao je jednu od glavnih preokupacija u oblasti laponskih umetnosti i kulture. Može zvučati čudno, ali to je imalo pozitivan i ohrabrujući uticaj na laponsku kulturu i umetnosti. Verovatno zato što je čoveku potrebno odmeravanje snaga sa drugima i distanca prema svom delu, da bi razumeo vrednosti sopstvenog života i kulture.

 Laponija je prva oblast u Finskoj koja razvija odnose sa balkanskim regionom. Već su prvi susreti pokazali da ćemo imati veoma zanimljive izazove u saradnji na polju umetnosti i kulture. Za nas u Laponiji, duboki kulturni koreni i umetnost na visokom nivou u balkanskom regionu predstavljaju novo iskustvo. Razdaljina među nama jeste velika, ali isključivo geografska - za umetnost i dušu ona nikada nije bila važna. Sada čujemo zvuke prošlosti i tradicije. Bez sumnje, veoma prijatne zvuke.

Kari Laine
Generalni sekretar
Laponski savet za umetnost, Finska

Published: 2010-11-17